Марија, Мајка Божја, није позната многим људима данас, поготову ако нису Католици. У овом напису пробаћемо вас упознати са њом, и одговорити на питања: Ко је Марија? Зашто је она релевантна данас? Шта она значи вама као духовном тражилацу у данашњем свету?
Нота: Ово је запис предавања које
је одржао Ким Мајклс.
Сви знамо да у Библији пише да је Богородица Марија Исусова мајка.
Али већина људи не схватају где је она данас и ко је она данас. Нисам
дошао овде да критикујем ни једну цркву, али ако погледате историју,
видеће те да је у периоду негде 300-400 година након што је Исус испунио
своју мисију у Јудеји почела да се формира ортодоксна то јест Римска
Католичка Црква. И ако погледате историјске чињенице, видеће те да део
онога што се десило је да је Исус био уздигнут далеко изнад било ког
другог људског бића.
Ја не знам за вас, али ја сам одрастао у Данској, у којој је главна
религија Лутеранска, и која је увек представљала Исуса као да је он
негде далеко високо, много изнад нас. Имали смо утисак да је потпуно
недоступан, не можемо научити од њега, неможемо радити оно што је он
радио а то је било просто незамисливо. Ако погледате процес којим су
Исуса тако уздигли, Марију Богородицу су истовремено тако снизили. Католици
у земљама где се говори енглески Богородичино Вознесење зову "assumption"
а Исусово "ascension". А у чему је разлика? Дошао сам до закључка
да нема разлике.
Сигуран сам да смо сви познати са појмом реинкарнације, а оно што сам
научио током година је да на то не треба гледати као бескрајни точак.
Када сам био млађи, сазнао сам о реинкарнацији у Источним верама, и
увек је представљена као точак који иде у круг, који се окреће бескрајно
а као вртешка са које се неможе сићи. Ја то никада нисам могао да прихватим,
моја душа је осећала да то није било тачно. Касније сам научио да је
циљ да са сваким утеловљењем подижемо свест све више и више, док коначно
не стигнемо до дипломирања. Земља је велика учионица, а ми можемо дипломирати
и онда се успети заувек у духовно царство.
Није специјално важно како би хтели да зовете бића која су горе, неки
их зову духовни водичи, неки их зову вознесена бића, или вознесени старешине.
Што је важно је да су се они успели са Земље, што значи да су били утеловљени
на Земљи и знају како је то бити овде доле. Знају како је тешко, знају
све кроз шта ми пролазимо јер су и они кроз то прошли. Положили су последњи
испит.
Када се коначно успеш са Земље, можеш изабрати да идеш једним од два
пута. Можеш кренути даље на виша подручја духовног царства, или можеш
одабрати да останеш да радиш са Земљом и онима који се још увек нису
успели. Много вознесених бића су одабрали ово друго, укључујући Исус
Христ и Марија Богородица. Тако да је Марија Богородица данас вознесено
биће, вознесени старешина, која служи као једна од наших духовних учитеља.
Женско обличје Бога
Један од разлога што је Марија Богородица још увек значајна данас је
зато што она претставља Божанствено Женско. Колико вас је прочитало
Давинчијев Код? Пуно вас. Једна од кључних идеја о којој се ради у књизи
је да се у току грађења ортодоксне цркве и њене догме, божанствено женско
смањило у важности. А заиста има пуно историјских доказа који показују
да је Исус ценио жене много више него што их ортодоксна црква цени.
Зашто је божанствено женско важно данас? Постоји универзалан принцип
који се види у пуно религија. Сигуран сам да сте познати са симболом
Таи Чи. Тај симбол показује две основне силе на свету, мушку и женску
или Јин и Јанг. Марија Богородица је преко мене објаснила да се мушка
сила шири а женска сила скупља. Делују заједно и само онда када раде
у потпуном складу једно са другим настаје усклађено стварање.
Ако нема билансе између те две силе, настаје поремећено стање. Може
се то десити у појединачном бићу или у целокупном друштву. Мислим да
није потребно дуго размишљати да би дошли до закључка да је наше друштво
доста поремећено. Један је од разлога за то што већ неколико хиљада
година је Јеврејско-Хришћанска традиција доминирана мушким и оријентисана
ка мушким. А женско је било занемарено.
Чак и они од нас који су у мушком телу нису 100% мушке душе. Душа није
100% мушка нити женска, већ има мешавину мушких и женских особина. Неке
духовне поуке кажу да су неке душе 60% мушке и 40% женске а остале душе
имају супротну поларност (40% мушке, 60% женске). Али свака душа има
оба елемента која морају бити у некој равнотежи да би се људи могли
духовно развијати. И зато је важно повезати се са женским обличјем Бога,
које је било уклоњено из наше религијске традиције.
Многе пре-Хришћанске религије на Западу су имале појам да је Бог мушко
и женско, и поштовале су женско обличје Бога. Данас Марија Богородица
претставља женско обличје Бога. Након њеног успећа (вознесења) она је
одлучила да остане са Земљом, да остане са нама, да би нам помогла да
ступимо у контакт са божанстевним женским, да то разумемо и билансирамо
у себи, да би наше душе имале праву равнотежу између мушког и женског.
Зато је Марија значајна, поготово у данашњем добу.
Марија и Ново Доба
Сигуран сам да вам је познат појам промене духовних циклуса или доба.
Сви смо чули о Добу Водолије и да су последњих 2.000 година претстављале
Доба Риба. Много ствари требају се догодити у Добу Водолије, а једна
од тих ствари је да је потребна боља равнотежа између мушког и женског.
И зато видите да су у последњем веку жене биле ослобођене или већ како
то хоћете да назовете.
Сећам се као дете кад сам сазнао да је постојало време када су мушкарци
могли да гласају а жене нису могле. Био сам тотално шокиран, и нисам
никако могао да замислим како је то могло бити. Може се значи видети
у друштву да се женско уздиже, али не само жене као пол. Морамо да погледамо
даље од традиционалних улога жена и мушкараца и уздигнемо женско у свима
нама тако да би имали ту равнотежу. То је оно што Марија претставља
нама.
Ја сам био врло духовно дете, али нисам никако могао да уклопим везу
са Исусом као дете јер је он деловао толико далеко високо. Знао сам
да нешто није било у реду са описом Исуса који сам прихватио, знао сам
да је нешто фалило али нисам могао да схватим шта. Због тога ми је било
тешко да уклопим везу са њим. Када сам одрастао и почео да налазим друге
духовне поуке, Марија је отворила врата мени како бих могао да исцелим
мој однос према Исусу. Са њом сам могао да уклопим везу. Нисам одрастао
као Католик тако да нисам имао унапред створена мишљења о њој.
Схватио сам да је она духовно биће, и да нам се појављивала на многим
различитим местима, као на пример у Фатими и Међугорју. Сазнао сам да
је говорила преко неколико људи и дала нам духовне поуке и књиге. Када
сам нашао неке од тих духовних поука, могао сам да их схватим и прихватим.
Могао сам да се приближим Марији, али ми је било врло тешко приближити
се Исусу. И требало ми је много година да се помирим са Исусом и ставим
на страну онај опис Исуса са којим сам порастао, да је Исус идол. И
то је још један од разлога што је Марија Богородица важна на особит
начин, може нам помоћи да исцелимо нашу сопствену везу са Исусом и наћи
мир са њим. Може нам помоћи да схватимо да смо ми деца Божја, исто као
што је и Исус био. Може нам помоћи да осетимо Божји Матерински пламен,
који нас опуномоћи да прихватимо да смо и ми синови и ћерке Божје, и
да је Исус наш брат а не неки идол коме се требадивити.
Марија нам може помоћи да пронађемо равнотежу
Још један разлог што је Марија значајна је ако узмемо корак натраг од
спољашњих религија и чак погледамо неке универзалне симболе као што
је Таи Чи, може се рећи да је мушки поларитет духовни а да је материја
женски поларитет у континууму духа-материје. А материја, је наравно,
Ма-тер а мајка. Духовно царство значи састоји се од енергије која има
вишу вибрацију, а свет материје се састоји од различитих вибрација,
које претстављају женски поларитет, Материнско обличје Бога.
Кључно решење пуно проблема који постоје на свету је да се посветимо
женском у себи, да га билансирамо и бранимо. Оно је потребно да би испунило
своју улогу тако да би било у правој поларности са мушким елементом,
да би два елемента постала хармонична целина уместо да се боре једно против другог.
Када размислимо о томе да постоји сила која се шири и сила која се скупља,
видимо да се крећу у супротном смеру. Ако се боре једна против друге,
имамо ситуацију коју је Исус звао кућом подељеном самом од себе и то
се може десити како нама лично тако и у ширем друштву. Уместо борбе,
те две силе се требају изједначити. Очева сила која се шири чини напредак
и развој јер се сав живот своди на развој. Ако нема развоја, ако нема
превазилажења, онда стварно нема живота.
Када је Исус рекао "Ако не једете тело моје и не пијете крв моју,
нећете имати живот у себи," шта је заправо говорио је да можемо
бити живи у физичком телу и испунимо сваки критеријум за живо људско
биће али нисмо духовно живи. Немамо оживљеност која долази од виђења
себе као духовно биће, и не напредујемо, не превазилажемо сами себе.
Живот је замишљен да буде спирала навише. Ако стојимо у месту или идемо
на доле, онда заправо немамо духовни живот.
Једини начин да имамо духовни живот је да Отац, мушка сила која се шири,
буде мало јачи од женске силе. Сигурно сте чули да Библија каже да је
мушкарац глава породице. Знам пуно жена у данашњим временима за које
је то увреда. Али прави духовни смисао тога је да мушки елемент мора
бити у позицији где помаже да напредујемо тако да никада не стојимо
у месту или идемо натраг.
Али исто тако мора бити у складу са женском силом, да се не би пребрзо
ширили. Исус је говорио о онима који покушавају да дођу до небеског
царства на силу, а допустите ми да вам дам пример шта то може да значи.
Када сам биодете моји родитељи нису били ни мало религиозни. До 18.
године сам био у цркви свега четири пута а кад сам крштен, запрво причешће,
кад ми се сестра крстила и на венчању мог ујака. Ипак, био сам веома
духовно дете, и дубоко сам чезнуо, само нисам ништа нашао што је могло
да угаси ту жеђ. Кажу "кад је ученик спреман, учитељ се појави"
и претпостављам да нисам био спреман док нисам имао 18 година. А онда
сам нашао духовни пут, и схватио да су пуно људи прошли тим путем.
Био сам врло одушевљен тим, и био сам спреман да се бацим на то са свом
својом снагом и ставим на страну све друго. Сада видим да то није било
билансирано, а видео сам људе који су се још више избацили из билансе.
Хтели су да учине нешто радикално да би имали духовни доживљај или да
би постигли максимални напредак. Али тако се може доћи до тога да напредујемо
толико брзо да наш смисао сопственог идентитета не може да нас стигне.
Губимо ослонац,губимо равнотежу. А то је зато што смо допустили да нас
ширећа сила однесе сувише далеко, сувише брзо. Морамо значи да се повежемо
са силом која се скупља.
Проблем је у томе што већина људи у ствари има сувише силе која се скупља.
Нису билансирани у томе, што значи да неће да се промене. Хоће да све
остане исто, хоће да остану ту где је удобно јер је тако лакше а навикли
су на то. Ако кренемо од традиционалних религија, поготово ортодоксних
Хришћанских црква које верују да све треба да остане онако како је.
Верују да је Библија беспрекорна реч Божја и не треба нам ништа више
од онога што је речено пре 2.000 година.
То значи да претпостављамо да пре 2.000 година а или чак још раније
у време Старок Завета а људи су имали довољно високу свест да им је
Бог могао да да највише могуће поучавање. Али ако погледамо шта су људи
у то време знали о свету, види се да што више ми знамо то нам више Бог
може рећи. Можемо да разумемо више, имамо бољу основу да разумемо нешто
данас него што су људи имали пре 2.000 година. Очигледно је дакле да
нам Бог може рећи данас много више него што је могао рећи људима тада.
Али ако смо постали неуравнотежени у елементу који се скупља, кажемо
"а не, ја нећу да се мењам, хоћу да останем ту где ми је удобно,
хоћу да радим исто на шта сам навикао до краја живота, а кад се попнем
горе могу да кажемБогу 'Види све шта сам урадио, веровао сам све што
пише у Библији, ишао сам у цркву сваке недеље, нисам псовао, нисам радио
ово нити оно тако да мораш да ме спасиш.'"
Али не схватају да је Исус већ говорио о томе а шта ће се десити ако
то урадимо. Постоји врло упечатљив стих у Библији где исус каже "ако
ваша праведност не буде много виша од праведности књижевника и фарисеја,
нећете ући у царство небеско" што значи да се не може купити улаз
за Небо. Или си на Небу или ниси на Небу, а кад су књижевници и фарисеји
изазивали Исуса и питали га када ће царство небеско да дође, он је рекао
да не долази царство због тога што се људи држе правила. Царство је
Божје унутра у вама.
Ако размислимо о томе, можемо мислити да или постоји неко царство које
је негде у нашој унутрашњости, где год то може бити, или можемо схватити
да ту постоји скривено значење. Исус није говорио о неком физичком царству,
већ о свесном стању. Морамо променити свесно стање да би подесили унутрашњи
пријемник на станицу тог царства, које је само виша вибрација, више
свесно стање. А очигледно је да данас имамо више знања и разумевања
него што су људи имали пре 2.000 година, тако да имамо бољу основу да
разумемо пуно духовних појмова.
Најважнија духовна поставка
А када већ о томе причамо, хтео бих да вам поставим питање. Кажите ме
"Који је најважнији духовни појам од последњих150 година?"
Нешто кратко, али које је пуно садржине и дубоко значајно за духовне
људе. Имате ли неких сугестија?
Из публике: Да је Божја љубав безусловна.
Из публике: Да ми нисмо људска бића која покушавају да буду духовна
већ духовна бића која покушавају да имају људске доживљаје.
Из публике: Љубав је све што је потребно.
Рећићу вам оно што ја мислим. Не мислим да кажем да ваше сугестије не
ваљају, то су добре сугестије, али оно што ја мислим да је убедљиво
најважнији појам од последњих 150 година:
E = mc2
Сви знате за то, јел тако? Зашто је то тако значајно за духовне људе?
Из публике: Материја се не може уништити.
Да, али шта смо мислили пре него што је Ајнштајн то открио?
Из публике: Мислили смо да је свет направљен од материје и од енергије
и да су то две различите и одвојене ствари.
Управо тако! И зато ми је то помало смешно јер природни научници могу
бити негативни према духовним људима. Али ако погледамо историју науке,
било је неколико периода када су научници веровали да су открили последњу
теорију о томе како је свет настао. Тако је било крајем 19. века. Било
је научника који су држали предавања и писали у научним журналима о
"крају природних наука." Мислили су да су пронашли све што
је требало, и да су знали све кључне појмове.
Било је неколико малих детаља које нису могли одгонетнути, али то су
биле само аномалије, и мислили су да ће их токомвремена уклонити. Али
једна од тих аномалија је био проблем коме је Ајнштајн био фасциниран,
и кад је почео да размишља о тој аномалији а коју су већина научника
рачунали као неважну а дошао је до теорије релативности која је револуционисала
природне науке.
Пре тога, научници су веровали да је свет састоји од два елемента а
енергија и материја а и да су они потпуно одвојени. Нису се мешали,
постојала је преграда између њих. Могли су деловати једно на друго али
ниси могао да претвориш једно у друго. Ако размислимо о томе, то је
паралелно са оним што су религиозни људи говорили хиљадама година. Постоји
Небо и постоји Земља и између њих је преграда.
Са том простом једначином Ајнштајн је уклонио не само преграду између
енергије и материје, него и преграду између Неба и Земље, између духовног
царства и материјалног царства. То је учинио тако што је направио једначину
са енергијом на једној страни а материју на другој страни, што значи
да се енергија може трансформисати у материју, и материја у енергију.
Нуклеарне реакције су то доказале. Али шта то управо значи је да је
материја једна врста енергије.
Ова столица није чврста материја, већ енергија која вибрира и која је
привремено захваћена у известан облик, у извесну матрицу, где ће остати
бар неко време. Али је још увек енергија. На нивоу атома већина атома
је празан простор. Сви смо видели модел атома који изгледа као миниатурни
сунчани систем. Данашњи научници оспоравају тај модел, али оно са чиме
се сви слажу је да је атом 99% празан простор.
У атому скоро да нема ништа, нама изгледа тврдо и солидно јер наша чула
тако виде што осете вибрације у одређеном спектру. Сви смо у школи научили
да постоји црвена светлост, плава светлост и љубичаста светлост. Црвена
светлост има одређену фреквенцију вибрације, плава светлост има вишу
фреквенцију а љубичаста још вишу. После љубичасте светлости постоји
ултра-љубичаста светлост коју наше очи не виде али која је још увек
ту, још увек постоји.
Тако је овом простом једначином Ајнштајн порушио научни материализам.
А исто тако је порушио и ортодоксну религију, која тврди да постоји
преграда између Неба и Земље. Каже да не можемо ступити у контакт са
духовним царством осим преко врло изузетних људи као што је Исус. Или
можда Папа може да разговара са Богом, али немојте случајно помислити
да ви можете. То ортодоксне религије говоре дуго времена. А ако погледамо
зашто то говоре, доста је просто. Хоће да нас контролишу.
Религија и контрола
Ако се вратимо у Исусово време, можемо се питати "Зашто су убили
Исуса?" Има ли неко идеју?
Из публике: Угрожавао је установљену религиозну власт.
Да, али зашто су они мислили да их угрожава?
Из публике: Јер је говорио истину.
Из публике: Плашили су се да ће он привући толико људи да ће они изгубити
моћ.
Тачно, али главни разлог за њихов страх је била једна реченица коју
је Исус рекао коју сам поменуо раније. Рекаоје "Царство је Божје
унутра, у вама." То је била јединствена ствар која је толико разбеснила
установу да су морали да га убију. А разлог за то је да су у то време
људи веровали да постоји преграда између Неба и Земље кроз коју се не
може продрети. Једини начин на који је могла душа да се спаси је да
прође кроз врата. А постојала су само једна врата и била су у Јевреском
храму. Али ниси могао да прођеш кроз та врата осим ако радиш онако како
је свештеништво одредило, осим ако си им допустио да контролишу колико
и шта можеш да знаш, шта можеш да верујеш и како треба да живиш свој
живот. Морао си да живиш у врло малој кутији коју су ти они дефинисали.
А онда дође Исус и каже да је ово потпуно неистинито. Не треба ти ништа
ван себе да би се спасио, јер је све што ти треба унутра. Није потребна
спољашња црква а то је оно што је он у суштини рекао.
На неки начин он није рекао да је спољашња црква непотребна, јер црква
може бити корисна у смислу заједнице, дружења и људи који подстичу једни
друге. Тако да није рекао да црква не треба да постоји. Али је рекао
да црква не може да нас спречи од уласка на Небо. Нико на овом свету
не може то да учини и то је открило лаж коју нам говоре хиљадама година.
Толико је религија започето са поруком основаном на љубави, а онда
претворене у спољашње религије основане на страху. Кажу нам да ако не
радимо онако како нам они кажу, и ако не верујемо оно што нам они кажу,
ићи ћемо у пакао.То је порука основана на страху. Исус није рекао да
ако не верујемо шта нам он говори, ићи ћемо у пакао. Рекао је да можемо
ући унутра. Не морамо да следимо спољашњу цркву, не морамо да следимо
спољашње наредбе, али морамо дапроменимо свесно стање. Морамо напредовати,
морамо превазилазити сами себе.
Лажан смисао спаса
Пунили су нам главу лажним смислом спаса, тако да мислимо да је то као
проћи кроз врата и купити робу. Мислимо да је то механички поступак
као размена а ми дамо паре, они нам дају робу. Само уместо пара морамо
да урадимо неке спољашње ствари, верујемо у догму, следити се правила
и на крају Бог мора да нас спаси. Али заправо спас је свесно стање,
које можемо променити док смо још увек у физичком телу. У суштини можемо
бити и на Небу и на Земљи тако што променимо свесно стање. Јер је царство
Божје у нама унутра и зато је Павле рекао "Имајте у себи истиум
који Христос Исус има."
Исус је рекао нешто што увек збуни фундаменталне Хришћане: "Ко
верује у мене чиниће дела која ја чиним." Замислите да се шетате
у парку, станете ка ивици језерца и кренете да ходате по води. Ја не
верујем да могу да ходам на води. Али сам спреман да признам да разлог
за то што не верујем је да у мом садашњем свесном стању немам апсолутно
чврсту веру да могу да ходам на води. Значи кључ да могу да чиним дела
која је Исус чинио је да морам променити свесно стање. Ја сам онај кој
мора да се промени, нико други, и ништа друго.
Није ствар ићи у цркву сваке недеље и радити спољашње ствари,
а онда Бог на неки чаробни начин промени моје свесно стање кад умрем
и закуцам на бисерну капију. Могу да почнем у овом тренутку, и променим
свесно стање овде на Земљи. То је порука коју шаље свако савремено духовно
поучавање. Све поуке имају исту поруку из различитих извора јер је то
порука за ово време у којем живимо. То је порука новог доба.
Постоји изрека из Библије, "Седеће сваки под својом винвом лозом
и под смоквом и нико неће моћи да их плаши." А како ја то схватам
је да сви имамо сопствени спој са духовним царством. То не значи да
не можемо да се скупимо заједно у црквама и заједници, али значи да
смо ушли унутра и установили сопствену унутрашњу везу. И о томе се ради,
то је оно шта вознесене старешине хоће да нам помогну да остваримо.
Ту су да би нам показали да и ми можемо учинити оно што су они учинили.
Исус није дошао да нас спаси; дошао је да нам покаже како да спасимо
сами себе тако што променимо свесно стање. А Марија Богородица нам даје
још један врло важан пример тога. Вероватно се сећате приче из Библије
где јој се јавља анђео. И ако размислимо о тој ситуацији а млада девојка,
од рођења намењена за манастир, очекује да ће тако живети и то је доста
миран и безбедан живот. А сад одједанпут се јавља анђео и каже јој да
ће да роди дете. А она није удата, зна да ће њени родитељи бити против
тога и да ће је цела заједница осудити. Имала је милион разлога да каже
"Еј, заборави, нађи неку другу!" Али није то рекла, већ "нека
ми буде по речи твојој." У овом примеру нам је показала да би
смо имали равнотежу између мушког и женског елемента, женски мора бити
вољан да напредује, да превазиђе и иде ван зоне где је све комфорно.
Исто тако наша душа, као женски део нашег бића, мора бити вољна да сепопне
навише и доведе нас у праву линију са мушким делом нашег бића а ЈА ЈЕСАМ
Присуством. A то можемо да постигнемо са свести Христа.
Сви ми дођемо до осећаја комфора а то је живот. Али ако хоћемо да напредујемо,
стићи ћемо до тачке где морамо да се попнемо навише. Морамо рећи "Ја
хоћу више од живота; мора да има нешто више." И то је оно што сви
духовни учитељи покушавају да нам покажу. Има нешто више, и можемо имати
то тако што променимо свесно стање, не са икаквом магијом, већ кад уђемо
унутра.
Маријине нове поуке о енергији
А одакле би смо морали да кренемо са трансформисањем свесног стања?
Тако што научимо о енергији. Марија је преко мене претставила врло детаљне
поуке о томе а не само како да променимо своје свесно стање већ целокупну
планету. Хтео бих да то на кратко објасним јер доста подудара са E=mc2
зато што су њене поуке основане на томе да је све енергија. Да вам дам
просту слику тога, можете замислити ледено брдо чија је маса 90% испод
воде. Тако је оно изнад воде наш свесни ум, а испод воде је потсвесни
ум. Цело ледено брдо је симбол наше душе. По томе значи да смо ми много
више од свесног ума.
Кад разумемо да је све енергија, то значи да је све вибрација. И како
смо раније дискутовали, видљива светлост вибрира одређеном фреквенцијом,
а материални свет који видимо исто тако се састоји од вибрација, фреквенција
које наше очи могу да опазе. Изнад тога је свет који се састоји од виших
вибрација, виших фреквенција и то је свет који ми углавно зовемо духовно
царство, или небеско царство. Оно што је Марија објаснила је да у духовном
царству живи наша духовна личност. Пуно духовних поука ту личност зову
ЈА ЈЕСАМ Присуство [кликните овде за објашњење на енглеском] зато што је то постојећи део нас; то је оно што нам
даје смисао да "ЈА ЈЕСАМ." Наша душа, и наш свесни карактер
су испод линије која дели духовни свет и материални свет, што није преграда
него само разлика у фреквенцијама.
Дакле све је направљено од виших енергија у духовном царству, а онда
су вибрације постепено снижене. Исусје рекао "У дому мога Оца има
много станова," што значи да постоје много спратова различитих
вибрација чак и у духовном царству. А за неке од њих вероватно и незнамо
јер наша свест није довољно висока да би смо схватили шта је тамо, али
свакако знамо да их има доста. Свако ко је проучавао духовна васпитања
то зна.
Ако је све направљено од виших енергија духовног царства које су снижене
у фреквенцији, то значи та до важи и за нас лично. Постоји ток енергије
од нашег ЈА ЈЕСАМ Присуства до наше душе, кроз потсвест до свести. Све
што ми радимо, радимо тако што користимо енергију. То је доследност
Ајнштајнове теорије. Све је енергија, тако да све чинимо тако што користимо
енергију.
Али ево услова. Бог нам је дао слободну вољу. Бог нам је дао одређен
број "таланата" како је Исус то рекао у причи о талантима.
И онда Бог каже "Сад иди и играј се. Иди и види шта хоћеш од тога
да направиш. Имаш слободну вољу." Али услов је то, као што први
закон термодинамике каже, да се енергија не може створити нити уништити.
Тако да шта год урадимо са Божјом енергијом, када карактеришемо ту енергију,
она неће једноставно да нестане. Енергија ће остати ту, тако да је питање
како да карактеришемо и квалификујемо ту енергију.
Сигуран сам да можете схватити да када се осећамо пуни љубави, квалификујемо
Божју енергију врло високом вибрацијом. Сви смо осетили љубав и знамо
да је много виша вибрација него кад је неко љут на нас и дере се зато
што смо га претекли колима и сад ће да касни један секунд због нас.
Незнам да ли сте приметили али чини ми се да је највећи грех који неко
може да учини у данашње доба је да успори некога за две секунде у саобраћају.
Непостоји ништа што ће више наљутити људе. (Смех)
Из публике: Чак постоји и ручни сигнал за то! (Смех)
Да, али нећу то овде да демонстрирам. Значи главна ствар је да сви знамо
да постоји разлика у вибрацијама. А оно што је Исус објаснио у причи
о талантима је да када енергију коју добијемо из духовног царства квалификујемо
вибрацијом љубави, она настави да тече навише и постане наше неисцрпно
благо на Небу. Рекао нам је да не гомиламо благо на Земљи, где могу
лопови украсти, него да накупимо благо на Небу где лопова нема. Јер
то постају наша добра дела, али не само то него као што је прича о талантима
показала, што год допре горе ће нам Бог и наша духовна личност помножити
и онда послати назад доле. Тако направимо ток између наше душе и наше
духовне личности у облику броја 8 и тако појачамо креативне снаге.
Из публике: Јел' то онда оно што зовемо 'добра карма?'
Тачно. Свако добро дело је прво регистровано на Небу, али је исто тако
помножено и тако напредујемо духовно. Добијемо више енергије, као што
пише "У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити."
У ствари зато што смо верни са мало енергије, нисмо ту енергију искористили
да некога убијемо, онда нас Бог награди тако што нам да више енергије
зато што смо показали да смо одговорни.
А шта се деси кад уђемо у вибрацију страха? Много психолога и духовних
учитеља кажу да постоје две основне људске емоције а љубав и страх.
А из страха долазе друге негативне емоције а љутња, мржња и тако даље.
Страх је заправо осећај одвојености; страх губитка, а тај осећај губитка
долази од тога што је наша душа изгубила свесну везу са духовном личности.
О томе говоре већина духовних поука. Библија говори о томе како смо
пали изван Раја на Земљи, али то је заправо симбол тога што се десило
свакој души у смислу да смо пали у ниже свесно стање, где не знамо да
смо духовна бића која доживљавају људска искуства и мислимо да смо оно
супротно.
Дакле мислимо да смо смртна људска бића, можда чак мислимо да смо грешници
и ко зна шта све још негативно не мислимо о себи. А кад се то деси,
карактеришемо енергију нижом вибрацијом страха, и онда та енергија не
може да тече навише. Није довољно високе вибрације да се може вратити
у духовно царство. То значи да чинимо као слуга који је затрпао таланат
у земљу у Исусовој причи. То је симбол чињенице да Божју енергију коју
смо добили затрпамо овде у материјалном свету када је карактеришемо
нижом вибрацијом тако да не може да достигне да тече навише.
А што више енергије затрпамо у материјални свет, то нам више свест тежи
према земаљским тражењима, јер та енергија вуче наше мисли и емоције.
Како је Исус рекао "Где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје."
Тако да ако хоћемо да духовно напредујемо и подигнемо свесно стање,
просто морамо да се отарасимо енергије коју нисмо ваљано карактерисали
и која нам вуче свест ка Земљи.
Разлика између љубави и страха
По првом закону термодинамике, енергија која је погрешно карактерисана
ће остати у тој вибрацији неодређено време. Не кажем заувек, али неодређено
време, и пратиће нас од једног животног доба до другог. Такода уместо
да правимо благо на Небу, правимо терете овде, и зато постоје људи
који се рађају са великим физичким инвалидитетом или са проблемима друге
врсте. Жању оно што су сејали у прошлим животима, али то је заправо
енергија. Није то љутит Бог који седи горе и говори "ти си био
лош пре три живота; овај ћу ти живот огорчати." Радимо тосами себи.
Ради се само о енергији и уопште не морамо да се мучимо мислима о греху,
и страху и осећањем кривице. Ради се само о томе како карактеришемо
енергију.
Ако је карактеришемо вибрацијом љубави, живот нам постаје бољи. Ако
је карактеришемо страхом, чинимо живот тежим. Како смо дискутовали пре,
постоји сила која се шири и сила која се скупља, а љубав је сила која
се шири. Љубав никада не остаје иста, љубав хоће да се креће, љубав
хоће да расте, љубав се увек шири. А страх се скупља, страх се плаши
промене, страх се плаши напретка. Када смо у вибрацији страха мислимо
"Може само да буде горе. Морамо да се држимо оног што имамо, јер
бар знамо да то имамо."
Замислите да шетате улицом и видите један долар на тротоару. И кад се
нагнете да га узмете чујете гласкоји каже "Сачекај!" И кад
погледате ту стоји човек који личи мало на светца. И каже вам "Ако
оставиш тај долар, ја ћу ти дати сто долара." Шта би сте урадили?
Ако сте у вибрацији љубави, осетиће те да он изгледа искрен и рећиће
те "То је само један долар, оставићу га." Али ако сте у вибрацији
страха рећиће те "Не, узећу овај долар јер га видим и знам да је
ту и мој је. Незнам ја шта овај планира, можда ће да ме направи на будалу."
То је разлика између љубави и страха а кад се плашимо не усуђујемо се
да напредујемо, не усуђујемо се да ризикујемо, мислимо да било шта друго
од онога што имамо може само да буде горе. Ако смо у вибрацији љубави
мислимо "Ствари могу да буду боље, можда има више тога што незнам,
могу сазнати више и разумети више." У суштини сви духовни учитељи
нам нуде сто долара у смислу вишег свесног стања а ако само оставимо
један долар нижег свесног стања. Алиако имамо много енергије основане
на страху у потсвесном уму, нећемо моћи да поверујемо то обећање, и
узећемо оношто нам се чини да је сигурно.
Када смо у вибрацији страха, мислимо да је Библија беспрекорна реч Божја
а све што је даље од Библије је дело ђавола и несмемо ни да погледамо.
Ако смо у вибрацији љубави мислимо "Али можда постоје више духовне
поуке. Можда могу да више сазнам и разумем, јер ипак постоји пуно питања
на која Библија нема одговора, а ја бих волео да нађем одговоре. Али
очигледно нису у Библији, јер да јесу ја би их до сад нашао. Дакле морам
да потражим негде другде, јер ако се не усудим да потражим другде, како
ћу да пронађем те одговоре?"
Спирале негативне енергије
Шта се деси ако наставимо да скупљамо енергију основану на страху? Како
се енергија купи постаје све више и више снажна и почиње да формира
оно што се на отвореној води испољава као вир или вртлог. Исто се то
деси са енергијом, постане тако јака да почиње да се врти у круг. И
сада, уместо што је само енергија која плови отприлике као облак, она
постаје јача. Ваздух није опасан, али кад се ваздух усиса у торнадо
то је већ сасвим други сценарио. Сада постоји центрифугална сила у унутрашњости
торнада која вуче све унутра, и то је оно што се може десити са негативном
емоционалном енергијом.
То се може десити људима у личном животу. Очито је да некад људи упадну
у спиралу надоле. Може бити депресија, може бити бес, или безнадежност.
И то је само зато што су накупили толико енергије основане на страху
у потсвесном уму, у сопственом енергијском пољу, да та енергија почиње
да вуче њихове емоције и мисли. И после неког времена дође до тога да
је та спирала толико јака да их надвлада. Немогу више да је контролишу,
немогу да је зауставе, постају све горе и горе.
А ако продужимо ово на већу размеру, можемо да видимо да цело друштво,
цео град може да се увуче у спиралу надоле. Узмите на пример много великих
градова. Ако се вратимо 100 година у прошлост, центар града је био живахно
друштво где су се нове куће градиле. Све је било лепо и постојала је
спирала навише. А онда после неког времена је центар почео да иде надоле,
и одједанпут су људи почели да се исељавају, нису више хтели ту да живе.
Зграде су напуштене, почињу да рону, а онда почињу да се усељавају банде
са наркоманијом, криминалом и тако даље. И тако одједанпут цео центар
града се увуче у спиралу надоле. Очито ту има спољних елемената који
доприносе томе, али шта ако ту постоји вртлог негативне енергије која
се скупила на том месту у току века и једноставно надвлада људе који
ту живе. Немогу је се ослободити, вуче их надоле.
У књизи "Спасите Вашу Планету" Марија Богородица прича детаљно
о овим појмовима. Али суштински појам је да хиљадама година човечанство
скупља негативну енергију широм целе планете. И кад погледамо историју,
ратове, мучења, бес, страх и негативност, није тешко видети да смо направили
огромну количину негативне енергије која се само скупља и скупља. А
да је неко пре 200 година или пре 2.000 година то овако објаснио нико
живи не би разумео ни реч. Људи тада нису знали о енергији, нису имали
тај појам, тако да им се није могло ово објаснити.
Ако размислимо пре 300-400 година и како су људи у такозваном цивилизованом
свету мислили да је узрок болести нека мистериозна ствар која се не
може објаснити. А онда су открили бактерије и схватили да многе болести
потичу од бактерија, и кад уклониш бактерије лако оздравиш. Појам је
врло једноставан кад знаш, али ако не знаш онда немаш одбрану од болести.
Људи су се ужасно плашили неких болести.
У данашњем добу имамо потпуно другачије гледиште на свет, и видимо да
нисмо беспомоћни, нисмо без одбране. Прошлих векова људи су мислили
да непостоји одбрана од неких болести. И ако добијеш једну од тих, као
да си већ мртав. Упала плућа је била смртна болест, и 97% људи који
су је ухватили су умрли од тога. Сада знамо да је доста лако излечити
упалу плућа и више не рачунамо то као опасну болест. Али тада је била
као рак. Значи очигледно је да још увек не знамо довољно о раку, и кад
једном сазнамо моћи ћемо да га излечимо.
Исто важи за пуно других проблема у друштву. Погледамо друштво и видимо
проблеме који изгледају нерешиви. Не знамо шта можемо да урадимо. Али
шта ако је део проблема, или можда језгро проблема, овај скуп негативне
енергије која је постала толико снажна да једноставно надвлада људе?
И шта ако би смо могли да уклонимо негативну енергију и тиме проблеми
нестану. Врло је једноставан појам али, ако размислимо о томе, врло
значајан.
Постоји излаз
И онда схватамо да су вознесене старешине и Бог то знали све време;
али нису могли да нам кажу јер нисмо имали знање и разумевање о природним
наукама и енергији које данас имамо. Морали су да учине како су најбоље
могли, имајући у виду наше свесно стање. И зато су нам дали пуно верских
обреда.
Зашто идемо у цркву? Један од разлога је зато што кад се нађемо у групи,
свест нам се спаја са другима у групи. А када се нађемо са позитивним
циљем, да ли би то било певање побожних песама или у молитви, улазимо
у вибрацију основану на љубави, и правимо позитивну енергију основану
на љубави. Ово онда може да неутралише негативну енергију коју направимо
осталих шест дана. То је заправо духовно значење, унутрашње значење,
многих верских обреда.
А кад то не разумемо, онда ти обреди постају механички поступци, које
радимо без размишљана. Морамо да идемо у цркву, морамо да се причестимо,
морамо да се молимо. Али кад разумемо то у смислу енергије имамо сасвим
нов поглед на обреде. Одједанпут постају живи, постају много више интересантни,
практични и корисни.
То је као кад имамо кредит за кућу, и дугујемо пуно новца и све изгледа
безнадежно. Али кад отплатимо један део, схватимо да сваки пут кад уплатимо
на рачун кредита, стигнемо мало ближе до потпуне отплате, и то нас потстиче.
Схватимо да има излаза, није баш безнадежно.
Рецимо да уместо што отплаћујемо $800 месечно 30 година, имамо довољно
пара да отплаћујемо $1500 месечно и тако отплатимо кућу за 12 или 15
година. Одједанпут схватимо "Па то и није тако лоше." И тако
имамо ново гледиште на живот. Схватимо да неморамо бити заробљеник наше
прошлости.
Сећам се кад сам као дечак живео у Данској, моја цела фамилија је рођена
у истом месту. Цео живот су провели ту и нису могли ни да замисле да
се преселе негде другде да би нашли бољи посао. Цела фамилија ће бити
сахрањена у истом месту. Ја не кажем да ту мора да је нешто погрешно,
него да је мишљење да растеш кад си дете и кад учиш ствари, али онда
постанеш пунолетан и онда знаш све што ти треба да преживиш. И онда
тако гегаш својим путем и останеш на том нивоу док ти једног дана срце
стане и ископају ти гроб.
То су звали живот, али како је Исус рекао то није живот, то је смрт.
То је духовна смрт јер ако мислиш да са 18 или 21 годину престаје напредак
твој и напредак твоје душе, то значи да више ниси жив. Само гегаш својим
путем, а разлог зашто многи људе тако мисле је зато што их енергија,
или сопствена или у околности, надвлада и више не виде излаз. Мисле
да не постоји излаз.
Али кад једном схватимо значај енергије, можемо да видимо да постоји
излаз, јер можемо обрнути и поново карактерисати енергију коју смо раније
погрешно квалификовали и која нас вуче, тако да ће да ослаби оно што
нас вуче надоле. И онда се осећамо боље, осећамо се весело, хармонично,
одједанпут схватамо да живот можебити спирала навише уместо да стојимо
у једном месту или идемо надоле.
То нам даје другачије гледиште јер можемо бити врло практични. Не морамо
чак бити религиозни или духовни. Можемо на то гледати као практичну
ствар. Постоји енергија ниске фреквенције, постоји енергија високе фреквенције,
што више имамо енергије ниске фреквенције то ћемо више бити оптерећени.
Али нисмо беспомоћни, можемо да преобразимо енергију ниске фреквенције
у енергију високе фреквенције.
Има пуно духовних поука на свету која помажу људима да преобразе енергију
јер је решење врло просто. Научници су показали да ако постоји талас
једне фреквенције а онда према том таласу пошаљеш талас више фреквенције,
та два таласа се помешају. Ако су таласи правилно подешени, талас више
фреквенције ће подићи фреквенцију таласа ниже фреквенције. То је само
механички процес ништа више, али отвара нам перспективу да можемо да
преобратимо енергију ниже фреквенције у енергију више фреквенције и
тако се ослободимо "грехова" из прошлости.
Дакле ако се осећамо оптерећено или депресивно, потребно је да се напојимо
енергије високе фреквенције, а можемо је лако добити оданде где је има
у изобиљу, то јест из духовног царства. Нећемо је наћи овде доле јер
је све овде доле направљено од нижих вибрација. У ствари можемо добити
нешто позитивне енергије овде доле, и то је разлог зашто људи иду на
одмор, иду на излет у природу или раде нешто што их опушта. Тако можемо
наћи позитивне вибрације овде доле, али је убедљиво најефикасније да
ту енергију добијемо из духовног царства, јер има вишу фреквенцију и
можемо да је дозовемо систематски.
Постоји много духовних метода чији је особит циљ да помогне људима да
дозову духовну енергију. Ја верујем да било који верни обред има циљ
да нам помогне да дозовемо енергију, чак и нешто као побожна песма нам
помаже да уђемо у вибрацију основану на љубави. У мом личном искуству
постоји неки методи који су ефикаснији од других, и верујем да је један
од најефикаснијх начина дозвати духовну енергију је кад користимо глас,
кад изговоримо реч.
Можда се сећате у Библији каже "И рече Бог: Нека буде светлост."
То је било прво дело стварања, а у Источној филозофији звук је основна
сила стварања света. И може се рећи да кад је Бог рекао "Нека буде
светлост," шта је урадио? Створио енергију а светлост је само друга
реч за исти појам. Бог је створио суштину која је као глина, може да
се обликује у било шта. Али глина не може сама себе да изваја у скулптуру.
Неко мора да делује на глину, и како Бог делује на енергију? Тако што
користи звук, кроз реч.
Ми смо једина бића на овој планети која имају развијен моћ гласа. Животиње
могу да праве звуке, али ми можемо да правимо конкретне звуке који имају
значење, и можемо усмерити звук на врло вешт начин. Тако да нам је Бог
дао моћ да користимо изговорену реч и тако дозовемо духовну енергију
од Одозго. Постоји пуно метода који ће то остварити, на пример индуси
певају побожне песме које су много пута више духовне него већина Западне
музике. Имају појам да одређени тонови дозивају енергију више фреквенције.
Постоји још пуно метода где се користи изговорена реч, на пример 1930их
година је изјављен метод за дозивање љубичастог пламена. Ова љубичаста
енергија је врло близу енергији материалног царства, и врло је ефикасна
за преображавање негативне енергије. Много људи виде љубичасту светлост
током медитације.
Како да користимо Богородичине молитве да олакшамо терет
Марија Богородица нам је преко мене дала неколико молитви, и то нису
традиционалне Католичке молитве. Ове молитве чине две ствари: дозивају
духовну светлост и дају нам позитивна потврђења која нам помажу да променимо
било каква негативна убеђења која смо прихватили.
Даћу вам сажет преглед. Прво да размислимо зашто ми погрешно карактеришемо
енергију? Зашто уђемо у вибрацију основану на страху? Зато што имамо
неко негативно убеђење, имамо неку идеју коју смо прихватили можда пре
неколико животних доба. "Ти си глуп, ништа не ваљаш, ти си смртник,
не можеш то да радиш, не можеш ово да радиш." Имамо свакаква негативна
убеђења која су нам програмирана у памети из детињства. А током много
животних доба наша душа почиње да верује те идеје.
Дакле да би се стварно ослободили негативне енергије, треба да учинимо
две ствари. Треба да дозовемо духовну енергију високе фреквенције. Али
ако наставимо да погрешно карактеришемо енергију онда као да гурамо
стену узбрдо, да би кад дођемо до пола пута се вратили на почетак. Као
она изрека да ходамо два корака унапред, а клизамо један уназад. Али
кад би смо могли да дођемо до тога да енергију више не квалификујемо
погрешно, онда можемо да напредујемо много брже. А да би смо то остварили
морамо прекорачити преко негативног убеђења. Као што је Исус рекао "Истина
ће вас ослободити."
Сва наша негативна убеђења су илузије. Сви страхови су илузија. Страх
је страх од непознатог. Проблем је у томе што нас страх стави у положај
да осећамо да не можемо ни тамо, ни тамо. Имамо негативно убеђење које
је илузија, али које смо прихватили. Али онда кад смо прихватили то,
онда се плашимо да погледамо илузију. На пример, колико је Хришћана
васпитано да су грешници и да се плаше пакла ако доведу у питање црквену
догму. Како ће икада савладати тај негативни мисао о себи ако се плаше
да доведу у питање догму од које је то убеђење започело.
То значи да ако смо тако нешто прихватили онда не можемо да се ослободимо
тога, не можемо то решити јер се све своди на слободну вољу. Ја сам
одлучио да прихватим мишљење "Глуп сам" и да би се тога ослободио
морам да направим бољу одлуку "Ја сам Божје биће. Бог ме је направио
са интелигенцијом и идеја да сам ја глуп је била само илузија."
Али да би смо видели илузију, морамо да погледамо и разумемо зашто смо
направили одлуку да прихватимо илузију. Морамо да се питамо "Зашто
сам веровао оно што су ми говорили кад сам био дете и нешто погрешноурадио."
Колико вама су родитељи или учитељи говорили "Ништа не ваљаш"
кад сте били деца? Врло је то лако поверовати. И морамо да се вратимо
и добро погледамо та убеђења и отарасимо се њих. А позитивна потврђења
у овим молитвама нам помажу да то решимо.
Богородичине молитве су обреде које нас уче као и што дозивају духовну
светлост, јер потврђују позитивно. До сад сам примио 16 различитих молитава
и свака се концентрише на нешто посебно. На пример, има молитва за опроштај
и ту има пуно потврђења да прашташ себи, прашташ другима и прашташ Богу.
Има молитва о љубави, која нам помаже да уклонимо препреке љубави. Природан
ток енергије је да љубав тече кроз нас. Љубав је безусловна али смо
ми васпитани да прихватимо услове "У овој ситуацији не можеш бити
љубазан. Не може да тече љубав кроз тебе кад је неко љут на тебе."
Тако наместимо услове у глави и спречимо ток љубави.
Морамо се вратити у стање где немамо препрека тако да љубав може да
почне да тече кроз нас. То је природно стање, и ако погледамо Исусове
поуке, видимо да су скоро потпуно основане на љубави. Питали су га која
је најважнија заповест а он је рекао да волимо Бога свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом и да волимо
ближње наше као самог себе. Рекао нам је да волимо непријатеља, да волимо
оне које нас мрзе. Рекао нам је да шта год нам се деси у животу увек
реагујемо са љубављу. То је била његова главна филозофија. И ако то
учинимо, ако увек реагујемо с љубављу, енергија тече навише и неће се
заглавити овде доле. А онда добијемо назад још више енергије, и то је
кључ за духовни напредак.
Copyright © 2005 by Kim Michaels
|
